АКАДЕМСКО ПИСАЊЕ

Током студирања имаћете обавезу писања семинарских радова. Они представљају ваш самостални истраживачког рад кроз који ћете проширити знање о некој теми. Све што научите о писању семинарских радова послужиће вам и за писање завршног рада. Оно што треба да знате је да у погледу структуре, техничке и графичке обраде, документовања података, изворника и библиографије не постоји значајна разлика између семинарских радова са једне стране, и научних и стручних радова са друге стране. Писањем семинарских радова стичете прва искуства у писању стручних радова. Сврха израде семинарских радова и њихове одбране јесте да ви: упознате научне садржаје, критички их бирате, користите литературу, савладате основну терминологију, да чињенице које сте уочили рашчланите и логички средите, систематизујете и јасно представите у писаном облику на прегледан и информативан начин, према нормама академског писања.

Будући да је највећи број тема које ћете обрађивати већ био предмет интересовања других истраживача прво што ћете урадити јесте да детаљно прегледате постојећу литературу на одређену тему.

Други корак јесте да од постојеће литературе направите критички избор радова које ћете користити при писању, односно да одаберете најкомпетентније ауторе који су се бавили темом која је предмет вашег интересовања.

Као што сигурно већ знате – на интернету постоји много најразличитијих врста информација намењених разним циљним групама. На вама је да научите да правите разлику између комерцијалних и стручних и да тражите и користите само оне који обезбеђују одговарајући квалитет информација. Због тога разговарајте са својим професорима и асистентима како би вам пружили помоћ при одабиру кључних речи на почетку истраживања. Знање страних језика је добродошло.

Библиотеке су право место за почетак истраживања и прикупљања информација, као и за помоћ у претрази и одабиру литературе.

 

ЦИТИРАЊЕ

Шта је цитирање, зашто је важно наводити изворе, шта треба цитирати и како?

ВОДИЧ ЗА ЦИТИРАЊЕ

АУТОРСКА ПРАВА: Интелектуална својина

Андреас Екснер: „Увод у објављивање научних публикација: претходна искуства, концепти и стратегије“ (електронско open access издање) – Центар за промоцију науке, 2016.

 

БИБЛИОГРАФСКИ АЛАТИ

Програми и сервиси за сређивање коришћене литературе и аутоматизовану израду библиографија су алатке које могу да нам помогну у научноистраживачком раду, јер нам олакшавају организацију прикупљених референци. Данас се могу наћи различити називи за ове програме, код нас или на страним језицима: најчешће се одређују као цитатни менаџерименаџери библиографских референци или – библиографски алати. У комуникацији се користи и енглески облик reference manager.

То су програми и сервиси који омогућавају сакупљање и чување литературе у електронском облику на једном месту, бољу организацију и лакши приступ до референци и текстова. Литератури која је важна за наш рад, библиографским референцама или документима у целини можемо приступити и путем интернета, односно са других рачунара и можемо ове податке поделити са другим истраживачима, формирати групе и сл. Најзад, захваљујући овим програмима можемо приликом писања рада да аутоматски, без прекуцавања, генеришемо библиографију коришћених радова, коју потом једноставно можемо да уређујемо. Можемо чувати и референце за све своје радове и преуређивати личну библиографију на различите начине и у различитим стиловима цитирања.

Поред комерцијалних, данас се могу пронаћи и бесплатни библиографски алати.

Mendeley         Zotero        ReadCube