Prehrambena tehnologija i nutricionizam

Studijski program osnovnih strukovnih studija Prehrambena tehnologija i nutricionizam omogućava studentima sticanje potrebnih znanja  iz stručnih oblasti proizvodnje hrane, upravljanja bezbednošću i kvalitetom hrane, planiranja i organizovanja ishrane svih kategorija stanovništva primenom savremenih, racionalnih metoda i modela, značaju nutritivnih standarda u cilju očuvanja zdravlja populacije, sticanje znanja i veština u primeni nutricinističkih principa pravilne ishrane, sagledavanje važnosti funkcionalne hrane kao i primene alternativnih načina ishrane.

Studijski program je usmeren na saradnju sa privredom kroz studijske posete, stručnu praksu i izradu završnih radova. Studijski program Prehrambena tehnologija i nutricionizam nudi dva izborna područja – modula:

• Prehrambena tehnologija,
• Nutricionizam.

U okviru oba modula student ima mogućnost izbora predmeta u okviru nekoliko izbornih blokova. Izborom modula, predmeta i teme završnog rada studenti prilagođavaju stečena znanja svojim interesovanjima, zahtevima radnih mesta u kojima bi želeli da rade i shodno potrebama tržišta rada.

• Samostalno organizuju procese proizvodnje u prehrambenim pogonima tehnologije mesa, mleka,vode, voća i povrća, šećera i konditorskih proizvoda, žita, brašna i pekarskih proizvoda, vina i alkoholnih pića;
• Organizuju i prate proizvodnju novih proizvoda zdravstveno bezbedne hrane;
• Stiču sposobnost projektovanja postojećih i novih prehrambenih proizvoda koji su u skladu sa nutricionističkim principima ishrane;
• Sposobnost da samostalno i/ili u okviru stručnog tima planiraju i organizuju ishranu svih kategorija stanovništva, zavisno od nutritivnih potreba, zdrastvenog stanja i životne dobi u cilju očuvanja i unapređenja zdravljau populacije (predškolske ustanove, škole, studentski domovi, gerontološki centri, turistički i sportsko-rekreativni centri);
• Primenjuju znanja iz oblasti kontrole i bezbednosti hrane putem sistema kontrole i menadžmenta kvaliteta u procesima upravljanja rizikom u oblasti proizvodnje, prerade i plasmana hrane;
• Stiču sposobnost za sveobuhvatno sagledavanje problema vezanih za ishranu u cilju obrazovanja stručnih kadrova sposobnih da osim vrednovanja nutritivne vrednosti namirnica sagledaju i njihove moguće neželjene toksikološke efekte;
• Sposobnost primene kvalitetne i ekološki bezbedne ambalaže za proizvode prehrambene industrije;
• Od ostalih kompetencija, stručnjaci iz oblasti prehrambene tehnologije i nutricionizma, biće osposobljeni za obavljanje određenih poslova inspekcijskih službi kontrole kvaliteta hrane, kao i mogućnost rada u obrazovnim ustanovama na poslovima stručne prakse i predmetima vezanim za prehrambenu tehnologiju i nutricionizam;
• Da životnu sredinu sagledavaju kao nemerljivu kategoriju ostavljenu u nasleđe za buduće generacije, da je čuvaju i unapređuju, i ujedno da prate te promene, predlažu i primenjuju rešenja koja su bitna za poboljšanje očuvalja kvaliteta životne sredine;
• Učestvovanje u radu stručnih organa, predlaganje mera, rešenja i metoda;
• Učestvovanje na stručnim skupovima i kongresima;
• Završetkom osnovnih strukovnih studija studijskog programa Prehrambena tehnologija i nutricionizam stiču sposobnosti koje predstavljaju preduslov za viši nivo studija (master strukovnih studija).

Nakon završetka studijskog programa Prehrambena tehnologija i nutricionizam očekuje se da student može da:

• Pretražuje stručnu literaturu;
• Poseduju stručna znanja koja se odnose na rešavanje realnih praktičnih problema iz oblasti prehrambene tehnologije i nutricionizma;
• Poznaju i prate i primenjuju zakonsku regulativu u oblasti prehrambene tehnologije i nutricionizma;
• Poseduje stručna znanja koja se odnose na procenu kvaliteta proizvodnje zdrastveno bezbedne hrane;
• Da poseduju stručnost za rad u pogonima prehrambene industrije, inspekcijskim službama, laboratorijama iz oblasti proizvodnje i kontrole hrane, kao i u ustanovama kojima je zadatak planiranjei organizacija ishrane svih kategorija stanovništva, zavisno od nutritivnih potreba, zdrastvenog stanja i životne dobi u  cilju očuvanja i unapređenja zdravlja populacije (predškolske ustanove, škole, studentski domovi, gerontološki centri, turistički i sportsko-rekreativni centri).