AKADEMSKO PISANJE

Tokom studiranja imaćete obavezu pisanja seminarskih radova. Oni predstavljaju vaš samostalni istraživačkog rad kroz koji ćete proširiti znanje o nekoj temi. Sve što naučite o pisanju seminarskih radova poslužiće vam i za pisanje završnog rada. Ono što treba da znate je da u pogledu strukture, tehničke i grafičke obrade, dokumentovanja podataka, izvornika i bibliografije ne postoji značajna razlika između seminarskih radova sa jedne strane, i naučnih i stručnih radova sa druge strane. Pisanjem seminarskih radova stičete prva iskustva u pisanju stručnih radova. Svrha izrade seminarskih radova i njihove odbrane jeste da vi: upoznate naučne sadržaje, kritički ih birate, koristite literaturu, savladate osnovnu terminologiju, da činjenice koje ste uočili raščlanite i logički sredite, sistematizujete i jasno predstavite u pisanom obliku na pregledan i informativan način, prema normama akademskog pisanja.

Budući da je najveći broj tema koje ćete obrađivati već bio predmet interesovanja drugih istraživača prvo što ćete uraditi jeste da detaljno pregledate postojeću literaturu na određenu temu.

Drugi korak jeste da od postojeće literature napravite kritički izbor radova koje ćete koristiti pri pisanju, odnosno da odaberete najkompetentnije autore koji su se bavili temom koja je predmet vašeg interesovanja.

Kao što sigurno već znate – na internetu postoji mnogo najrazličitijih vrsta informacija namenjenih raznim ciljnim grupama. Na vama je da naučite da pravite razliku između komercijalnih i stručnih i da tražite i koristite samo one koji obezbeđuju odgovarajući kvalitet informacija. Zbog toga razgovarajte sa svojim profesorima i asistentima kako bi vam pružili pomoć pri odabiru ključnih reči na početku istraživanja. Znanje stranih jezika je dobrodošlo.

Biblioteke su pravo mesto za početak istraživanja i prikupljanja informacija, kao i za pomoć u pretrazi i odabiru literature.

 

CITIRANJE

Šta je citiranje, zašto je važno navoditi izvore, šta treba citirati i kako?

VODIČ ZA CITIRANJE

AUTORSKA PRAVA: Intelektualna svojina

Andreas Eksner: „Uvod u objavljivanje naučnih publikacija: prethodna iskustva, koncepti i strategije“ (elektronsko open access izdanje) – Centar za promociju nauke, 2016.

 

BIBLIOGRAFSKI ALATI

Programi i servisi za sređivanje korišćene literature i automatizovanu izradu bibliografija su alatke koje mogu da nam pomognu u naučnoistraživačkom radu, jer nam olakšavaju organizaciju prikupljenih referenci. Danas se mogu naći različiti nazivi za ove programe, kod nas ili na stranim jezicima: najčešće se određuju kao citatni menadžerimenadžeri bibliografskih referenci ili – bibliografski alati. U komunikaciji se koristi i engleski oblik reference manager.

To su programi i servisi koji omogućavaju sakupljanje i čuvanje literature u elektronskom obliku na jednom mestu, bolju organizaciju i lakši pristup do referenci i tekstova. Literaturi koja je važna za naš rad, bibliografskim referencama ili dokumentima u celini možemo pristupiti i putem interneta, odnosno sa drugih računara i možemo ove podatke podeliti sa drugim istraživačima, formirati grupe i sl. Najzad, zahvaljujući ovim programima možemo prilikom pisanja rada da automatski, bez prekucavanja, generišemo bibliografiju korišćenih radova, koju potom jednostavno možemo da uređujemo. Možemo čuvati i reference za sve svoje radove i preuređivati ličnu bibliografiju na različite načine i u različitim stilovima citiranja.

Pored komercijalnih, danas se mogu pronaći i besplatni bibliografski alati.

Mendeley         Zotero        ReadCube