U organizaciji Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd, povodom Svetskog dana nauke, u petak 10. novembra 2023. godine održana je tribina na temu „Mesto nauke i umetnosti u vremenu digitalne transformacije“ u galeriji MiniTaur u Zemunu. Na tribini su učestvovali profesori Akademije dr Goran Zajić, inženjer elektrotehnike, dr Nikola Slavković, inženjer elektrotehnike, dr Ana Slavković, ekonomista i Natalija Đukić, MA, dizajner enterijera. Specijalni gost tribine bila je dr.med.spec Marina Lukić, specijalista psihijatrije, psihoterapeut.

Digitalizacija i transformacija, veštačka inteligencija, razvoj nauke, uticaj na pojedinca, ali i celo društvo u tehnološkom, ekonomskom, umetničkom, psihološkom smislu otvara vrata za veliki broj pitanja na koja su govornici na tribini ponudili odgovore, svako iz svoje stručne perspektive. Tribinu je moderirala dr Ana Slavković i otvorila je pitanjem „Da li nas digitalizacija transformiše ili nas transformacije digitalizuju?“.

Na početku, dr Goran Zajić je naglasio da je napredak tehnologije uslovio da se mi menjamo kao neminovnost same transformacije društva i prilagođavanja pojedinca procesima koji su u toku. On je pojasnio ulogu veštačke inteligencije u industriji. Sam razvoj infrastrukture, naručito interneta utiče na mnoge oblasti (industriju, zdravstvo i drugo) i samim tim iziskuje širok pristup u vremenu koje dolazi.

Dr Nikola Slavković, istakao je zatim uticaj veštačke inteligencije na procese koje ona preuzima, te da velike transformacije koje tada nastaju su najviše naglašene personalno, gde društvene mreže preuzimaju neke prednosti i procese iz digitalne agende, a mladi ljudi žive u virtualnoj realnosti – Metaverzumu. Govorio je o virtualnoj realnosti, proširenoj realnosti i njihovoj sinergiji.

Dr Ana Slavković je iz ekonomskog ugla iznela činjenicu da je prihod koji je ostvaren u 2022. godini na tržištu Metaverzuma, po statističkim podacima, iznosio 50 milijardi dolara (trgovina kriptovalutama) i da se, do 2030. godine, očekuje porast na 500 milijardi dolara. Niti jedna grana industrije nije ostvarila ovako značajan skok kao trgovina u okviru sveta virtualne realnosti.

Sa druge strane, dr med.spec Marina Lukić objasnila je da velike digitalne transformacije, odnosno promene u procesima koje se dešavaju u jako kratkom roku utiču na pojedinca, jer ipak iza svega toga stoji „mali čovek“, koji mora da se prilagodi tim promenama. Otvara se pitanje: Koje su veštine potrebne savremenom pojedincu da bi na pravilan način prihvatio te promene? Ona je dovela u vezu lični razvoj, kapacitet i osobinu čoveka da se brzo menja.

Natalija Đukić, kao umetnik i dizajner enterijera, podvukla je da mi kao civilizija imamo veliki problem sa egom, a da svaki veliki umetnik konstantno preispituje svoj rad jer je umetnik tako naučen. Civilizacijski ego raste, ljudi su ubeđeni da je dovoljno da budu kreativni, ali ne i obrazovani, pa samim tim smatraju da ono što proizvode mogu da podvedu pod umetnost.    

Nakon uvodnih obraćanja, otvorena je debata sa učesnicima tribine. Mogla su se čuti pitanja: da li doba digitalizacije transformiše pojedinca, da li se umetnost digitalizuje, šta se dešava sa proizvodnim procesom i digitalnom ekonomijom, koliki su dometi uticaja digitalizacije na razvoj pojedinca i njegovih emocija i da li se sam pojedinac i drušvo menja velikom brzinom pod uticajem nezapamćenih promena.